Dragi Hej magazin, imam jedan zaista veliki problem. Ja treniram odbojku već 3 godine u svojoj školi. Posle oko dve godine treniranja, napustila sam jedan i premestila se u drugi klub, samim tim u drugoj školi. Posle prvog treninga trener je bio zadovoljan mnome i premestio me automatski u stariju grupu. Čak sam i bila registrovana da igram odbojkašku ligu. Sve je bilo kao iz sna. Ali pojavio se problem. U starijoj grupi su sve devojčice bile sedmi razred, dok sam ja i još jedna devojčica bile šesti. Ali sve one su istovremeno još u mlađim razredima počele da treniraju pa su se uklopile u isto društvo. A to su uglavnom ,,najpopularnije devojčice” u toj školi, a samim tim i najumišljenije. Ja imam ooooogroman problem da počnem da se družim sa nekim, odnosno da započnem razgovor. Ali kad neko počne da razgovara sa mnom vrlo sam prijatna za razgovor. Ne znam kako da počnem da im se dopadam jer se plašim da im priđem ili da se izblamiram pred njima. One mene uopšte ne poznaju za razliku od mene koja znam sve o njima. Uživam u treniranju ali kada trener kaže da pravimo parove, postajem nervozna i dosta puta me trener stavi da igram u trojci, tj budem sa još dve devojčice na zagrevanju. Osećam se kao trinaesto prase. U svlačionici potpuno identično. One se smeju i pričaju a ja sedim ćutim. Čak nam je sam kapiten najumišljeniji od svih njih i znam da dosta njih ima loše mišljenje o njoj. Pitala sam drugarice za savet ali nijedan mi se ne čini kao pravi. Moji roditelji ne razumeju koliko su deca drska i bezobrazna da im priđeš. Sama dolazim na trening, sama odlazim kući. Želim da steknem njihovo poverenje, steknemo zajedničke teme za razgovor i da upadnem u njihovu ekipu. Ne želim da se premestim u drugi klub jer sam registrovana za sledeću sezonu. Plašim se da ne pomisle da imam nekih psihičkih problema što uopšte nije tačno. Ne mogu, prosto ne mogu da im priđem i započnem razgovor. Evo, prošlo je godinu dana kako treniram i naši odnosi su skoro potpuno isti. Jedina nada mi je da neke devojčice iz mlađe grupe pređu u stariju grupu, jer su to stvarno divne devojčice i većina je u sličnim odnosima sa devojčicama iz starije. Molim vas pomozite mi i odgovorite. #trinaestoprase

SAVET: Svi smo različiti i s obzirom na to je sasvim normalno da neki lakše stupaju u komunikaciju sa drugima, dok neki drugi malo teže. U svakom slučaju, to ne znači da će te devojčice pomisliti da imaš bilo kakav psihički problem, već im je jasno da si malo stidljivija od njih. NIje uvek lako prevazići strah koji imaš, ali je ponekad potrebno da malo “stisneš zube” i rizikuješ. Razmisli koja od njih ti deluje najpristupačnije i pokušaj da probiješ led u razgovoru sa njom. Daj sebi šansu da se predstaviš takva kakva zapravo jesi, i daj njima šansu da te bolje upoznaju. Pokušaj da postepeno razbijaš strah tako što ćeš pokušati da se malo po malo više uključuješ u razgovor sa njima. Za početak to može biti nešto vezano za samu odbojku, za nešto što vam je zajedničko, a onda kasnije pokušaj da uvodiš i druge teme. U pravu si, najteže je započeti razgovor, ali ako načiniš taj prvi korak koji će biti možda malo neprijatan, kasnije će biti sve lakše i lakše. Predlažemo ti da razmisliš malo o čemu bi mogla da započneš razgovor sa nekom od njih, i da onda skupiš hrabrost da to i uradiš. Razumemo tvoje strahove, ali veruj nam da nije zaista toliko strašno koliko ti se čini. Pokušaj da se opustiš i da se oslobodiš misli o tome kako ćeš se izblamirati ili kako će se nešto lose desiti, jer zaista nema razloga da bude tako. Ako se čak i desi da ne prođe kako si zamišljala, nemoj da odustaješ i da se povlačiš, jer je sasvim normalno da se zbog treme ponekad desi tako nešto. I podsećamo te da treba da se družiš sa ljudima koji ti generalno odgovaraju, nemoj nikad da menjaš sebe kako bi se nekom dopala. Želimo ti sreću! 🙂

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Milica Šimonović
Foto: Guliver Thinkstock