PROBLEM: Već duže vreme me muči jedan problem i više ne znam šta da radim a lista ljudi s kojima mogu da pričam o tome trenutno je prazna pa sam rešila da to podelim s tobom. Dakle, visoka sam 1,66 m i trenutno imam 64 kg. Još od prvog razreda osnovne škole (sada ću da krenem u osmi) bila sam zaista gojazna i pretrpela sam dosta uvreda zbog toga. Aprila ove godine rešila sam da završim to jednom zasvagda i krenula sam da treniram, jela sam samo voće, povrće i meso i uspešno skinula 14 kg i došla do sadašnje težine. Naravno, prezadovoljna sam uspehom, ali htela bih da skinem još koji kilogram jer i sada izgledam debelo. Stižem do dela gde nastaje problem.
Dakle, i tokom dijete nekad sam imala tzv. “cheat meal”, kada bih pojela nešto što inače ne bih smela. To se uvek pretvaralo u neverovatna prejedanja i posle bi me izjedala krivica, ali uvek sam se vraćala na dobar put. Međutim, otkad je krenuo raspust, jedem i kad nisam gladna, uglavnom lubenicu. Celog raspusta se mučim s tim, prežderavam se iz čistog poriva, koji zasigurno nije osnovna potreba ljudskog organizma za proteinima ili energijom, već je verovatno nešto u mom mozgu što misli da ako jedem zdravo, treba da jedem mnogo ne bih li nadoknadila ono što ne jedem. Pored uobičajenog treninga u ovom periodu sam uvela i trčanje, ali posle nekog vremena sam odustala jer imam stalan osećaj iscrpljenosti i umora, a poslednjih dana “cheat meal” je postao mnogo češći nego ranije, valjda zbog nervoze jer se svađam dosta sa roditeljima, nikako ne mogu da pričam s njima ni o čemu, osećam se kao da su mi potpuni stranci… Zaista više ne znam šta da radim. Hoću da skinem još koji kilogram, ali ako se ovo nastavi, ne da neću smršati, nego ću se i ugojiti, a to nikako ne želim jer sam tako naporno radila. Još nešto primećujem kod tih prejedanja, nemam osećaj krivice kao ranije i mislim da i to doprinosi zašto se ne vraćam na pravi put više od četiri-pet dana (na toliko se u poslednje vreme dana to dešava), a pre se događalo jednom u nedelju i po-dve, čak i duže. Šta nije u redu sa mnom?
SAVET: Potrebno je određeno vreme da se nove navike učvrste. Iz pisma se vidi koliko ti je pisanje pomoglo da središ misli. Odlično si zapazila postojanje različitih razloga zbog kojih se prejedamo. Neki su lepi – posebno volimo određenu vrstu hrane, a neki nisu dobri – npr. loše se osećamo a onda jedemo kako ne bismo mislili na svađu koju smo imali sa drugaricom ili roditeljima. Možda će ti biti od pomoći pisanje o tome šta ti daje snagu da izdržiš i ne jedeš onda kada ne treba. Možeš da dopunjuješ listu kada god osetiš povećanu potrebu za jelom. Takođe, možeš i da odrediš dan u nedelji (npr. sreda) kada je dozvoljen “cheat meal”. Tada napravi ili kupi manju količinu omiljene hrane, kako te veće količine ne bi mamile. Ako za nekoliko meseci uvidiš da su prejedanja i krivica češći nego ranije, javi nam se opet. Tu smo da pronađemo još neko rešenje.
Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.