Zdravo, Hej. Da ne dužim mnogo, odmah ću krenuti na priču. Naime, već godinama maštam o životu i studiranju u Japanu na temu robotike. Zaista, osećam da me to ispunjava i roditelji me u potpunosti podržavaju. Problem je u tome što sebe smatram nedovoljno inteligentnom za to. Prvi sam razred gimnazije i fizika mi ide teško, a i matematika ne ide mnogo bolje. Zbog toga sam osećala strah od tih predmeta i kontrolnih vežbi, da je vremenom krenuo bezrazložni strah tj. anksioznost. Tresu mi se ruke pred kontrolni, ubrzan rad srca, teško disanje, žeđ… to je sve vremenom napredovalo dok nisam došla do insomnije i povećanog pada koncentracije. Posetila sam pedagoga i psihologa u školi i posavetovale su me da krenem sa pozitivnim mislima i da će vremenom biti bolje. Jeste tako, bolje mi je, nemam anksioznost i simptome depresije, ali i dalje osećam u sebi da nemam kapacitet za tako težak fakultet na jedva poznatom jeziku (učim ga, ne ide loše). Osećam se bezvrednom i ne mogu to da sprečim, iako sam pokušavala raznim metodama. Da li sam psihički spremna i sposobna da ostvarim svoj san, ili sam ipak precenila sebe ? Da li ja to zaista mogu ? Hvala unapred. <3

SAVET: Ako te to zanima i toliko dugo i jako to želiš, ne treba da odustaješ od toga. Svi problemi koje si nabrojala potiču od toga što si nesigurna u sebe, kao što i sama kažeš, osećaš se nespremno za sve to. Treba da znaš da se sve može naučiti ako se dovoljno trudiš i ne odustaješ. Verovatno da tvoji problemi sa matematikom i fizikom upravo imaju veze sa svom tom anksioznošću koju si navela. Pomalo nam deluje kao da si svoje simptome guglala na internetu, i ako zaista jesi, želimo da znaš da to nikako nije dobro jer može da pogorša strah koji stoji iza svega toga. Lepo je što si se obratila pedagogu i psihologu, što znači da si spremna da radiš na tome, i to je za svaku pohvalu. Bravo! To je dobar početak, ali deluje kao da za sad nije sasvim dovoljno. Ukoliko to nastavi da te koči i plaši, predlažemo ti da popričaš sa roditeljima o tome da kreneš na psihoterapiju. Postoje psihoterapeuti koji se bave baš anksioznošću i koji mogu da ti pomognu da prevaziđeš to i da se neometano pripremaš za studije kojima želiš da se baviš u budućnosti. Super je što te roditelji toliko podržavaju, i upravo to treba da upotrebiš kako bi sebi pomogla. To može mnogo da ti znači da stekneš sigurnost u sebe koja ti trenutno nedostaje, kako bi se posvetila ostvarenju svog sna. Srećno! 🙂

Imaš li pitanje za rubriku “S.O.S.”? Pošalji ga na našu e-mail adresu hej@color.rs (u subject stavi “za S.O.S.”), a mi ćemo se potruditi da ti odgovorimo na sajtu ili u časopisu! Molimo vas samo da postavljate što preciznija pitanja, kako bismo mogli da vam pomognemo.

Autor: Milica Šimonović
Foto: Guliver Thinkstock