Ljubav je nešto o čemu pričamo, sanjamo, razmišljamo i na kraju nešto što osećamo i čega se rado prisećamo. Iako postoje različite vrste ljubavi, ovaj put ćemo se fokusirati na romantična ljubav, ljubav koju osećamo prema partneru.
Od malih nogu izloženi smo sa jedne strane televiziji i idealizovanim i romansiranim slikama ljubavi, dok sa druge strane vidimo i primenjenu ljubav u životnoj svakodnevnici naših roditelja i drugih bližnjih. Taj neretki kontrast prizora nas tera da rano shvatimo da je ljubav komplikovana, da ne mora biti postojana, da ima svoje svetle i tamne strane, odnosno lepe i ružne momente – da nas čini srećnima, ali i da boli.
Na osećanje zaljubljenosti, a kasnije i istinsku ljubav, možemo gledati iz više uglova: iz romantičnog ugla, naučnog ugla, psihološkog ugla, sociološkog ugla i mnogih drugih. Najčešće ćemo najjasniju sliku ljubavi imati u kombinaciji svih uglova. Ova kombinacija hormona, ličnih percepcija, psiholoških i drugih promena je na neki način univerzalna, a ujedno i specifična i drugačija za svakog pojedinca. Ono što je individualno jeste koliko smo svesni „formule“ ljubavi, koliko brzo ćemo proći sve faze ljubavi i sa kim.
Generalno govoreći, postoje faze zaljubljivanja i ljubavi. Neki vole da ih pobroje i imenuju, ali ja bih ipak uopšteno da uzmem u obzir osnovne korake koji vode ka ljubavi i sreći, jer ljubav ipak ne bi bila ljubav da može precizno da se meri i definiše. Ne želim da od nečega dubokog i divnog kao što je ljubav pravim nauku, već samo da onima koji ovo čitaju malo olakšam trenutke kada „gube glavu“ u ljubavi. Znajte da kada vas uhvate bubice, niste jedini!
Prva faza jeste zaljubljenost, ona slepa, naivna, brzopleta, kada za nekim totalno „odlepimo“. Kada smo u ovoj fazi, nabijenoj entuzijazmom i energijom, jedina stvar koju na svetu želimo jeste da provodimo vreme sa tom drugom osobom. Ne moramo ni da spavamo ni da jedemo, samo da nju/njega vidimo! Zanimljivo je da, kako kažu neka istraživanja, kod muškaraca uglavnom presudnu ulogu u prvoj fazi ima vizuelna pojava i privlačnost, dok je kod žena generalnoto rezultat interesovanja koje druga strana pokazuje, ali i rezultat nečijeg intelekta, statusa, moći (opet bih ponovila da nije sve uvek po pravilima, individulane razlike postoje). U ovoj početnoj, pomalo i opsesivnoj fazi, telo nam je ispunjeno adrenalinom i osećamo se nesvakidašnje. Za takav osećaj postoji i objašnjenje: dopamin, hormon koji naše telo proizvodi u trenutku zaljubljenosti, ima isti efekat kao i nikotin ili kokain. Na svu sreću, ova faza ne traje dugo, inače naše telo ne bi izdržalo toliko uzbuđenja.
Sledeća faza, kada hormoni malo popuste, jeste faza kada shvatamo da postoje i druge stvari u životu osim te osobe koja je objekat naše zaljubljenosti. U ovoj fazi razum polako počinje da se uključuje u igru i tada možemo da razumemo partnera kao ličnost i da formiramo koliko-toliko objektivno mišljenje o njemu/njoj. U ovom trenutku vodimo dugačke razgovore sa partnerom, kako bismo zaključili nešto o njihovim stavovima, ali tada imamo i prvu svađu, nesporazum i sl. Tada pokušavamo da partnera uklopimo u „kalup“ odnosno u sliku idealne osobe koju smo vremenom razvili (sećate se romantičnih filmova i maminih i tatinih zagrljaja i prepirki sa početka teksta?).
Ova faza, koja može potrajati par nedelja ili par meseci (nadam se da vam ne treba par godina!), je presudna, jer posle nje nailazimo ili na provaliju ili na zeleno polje cveća, simbolično govoreći. Ukoliko nas partner razočara, tj. ne uklapa se u naš „kalup“ ili mi nismo spremni da prihvatimo da lični „kalup“ možda i nije najrealniji, padamo u provaliju. Kada vremenom prođu bolovi od udarca i pada, naići ćemo na nekoga novog ko će nas zainteresovati i onda počinje novi krug dopamina i slepe zaljubljenosti.
Sa druge strane, ukoliko prihvatimo prvobitnu osobu sa svim vrlinama i manama i odlučimo da se vežemo za nju/njega, koračaćemo kroz polje cveća, ka novim ličnim i zajedničkim životnim iskustvima i izazovima. Tada nastaje i produbljuje se uzajamna povezanost, odnosno partnerska nežnost i privrženost, koja je između ostalog prouzrokovana oksitocinom, hormonom koji se luči kod muškaraca i žena tokom orgazma, ali i pri porođaju.
Naravno da postoji još mnogo toga o ljubavi, kako lepog tako i nešto manje lepog, što bi se moglo uzeti u obzir. Ovim smo tek zagrebali površinu. Kao što je socijalni psiholog Erih From rekao, ljubav je umetnost i umeće, koje zahteva znanje i napor.
Važno je da se ne plašimo tog znanja i puta, sa svim svojim usponima i padovima, koji vodi ka umeću ljubavi.
Foto: Guliver Thinkstock